„LETNjI KAMP – GLAVU GORE 2018“ 9. jul – 14 jul 2018.god.

Udruženje distrofičara južnobačkog okruga je 17. put organizovalo Letnji kamp “Glavu gore”, pri čemu deveti put u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Banja Kanjiža”, a na okupu su bila deca i omladinci članovi naših organizacija sa teritorije Vojvodine. Ove godine je bilo nešto manje naših drugara i sam kamp je vremenski najkraće trajao jer smo za realizaciju kampa obezbedili sredstva samo od Grada Novog Sada i to od Gradske uprave za dečiju i socijalnu zaštitu u visini od 700.000,00 dinara. Navedeni iznos je bio dovoljan za boravak od 5 dana, za grupu od 60 osoba (35-oro dece i 25-oro roditelja) ali kraći letnji kamp nije predstavljao prepreku našim kamperima da vredno rade i da se druže međusobno, što je i najvažnije.

 

Banja Kanjiža je kao i protklih godina bila odličan domaćin sa velkim brojem usluga prilagođenih osobama sa invaliditetom. Kamp je samo jedna od aktivnosti koje kontinuiramo sprovodimo u našoj svakodnevnoj borbi za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom.

 

Po već ustaljenoj tradiciji imali smo potpunu organizaciju dnevnih aktivnosti na kampu. Dan je počinjao sa vežbanjem od 09.30 pa do 11.00 časova u bazenu uz pomoć i nesebično zalaganje našeg drugara Igora Bežanovića iz Sportstkog udruženja „Halivik“ koji nas je naučio novoj metodi u plivanju za osobe sa invaliditetom „Halivik“ (Halliwick). Reč je o inovativnoj metodi koja omogućava osobama sa invaliditetom da nauče da plivaju i da se samostalno kreću u vodi bez obzira na uzrast i oblik invaliditeta. „Halivik“ se temelji na poznatim zakonima hidrostatike, hidrodinamike i mehanike kretanja tela u vodi, a podrazumeva učenje plivanja jedan na jedan, koje može biti sastavni deo rehabilitacije, ali i način za psihičko prilagođavanje na različite situacije kao i rekreaciju i socijalizaciju. Iskustvo provedeno u vodi i fizička aktivnosti kroz igru deci je koristila ne samo fizički nego i psihički. U odnosu na terapije na kopnu, terapije koje se održavaju u vodi su posebne jer boravak u vodi deci daje drugačiji osećaj zadovoljstva, a to su sreća, sloboda kretanja i veće samopouzdanje.

 

Posle plivanja kamperi su imali kraći odmor do ručka koji je bio u 13.30 časova svaki dan po unapred dogovorenom jelovniku, a poslepodnevni raspored se nastavljao u 17.00 časova sa radionicama za decu i roditelje.

 

Sa našim malim kamperima je radila naša nova drugarica Danica Kocevska inače pedagoški radnik i vođa izviđača iz „Odreda izviđača Veternik 1923“ koja je program radionica koncipirala kroz frontalni, grupni i rad u paru sa fokusom na interesovanja učesnika i njihovo dobrovoljno uključenje u realizaciju radionica.

 

Sa odraslim kamperima je radila naša Tatjana Božić koja je za ovaj kamp pripremila radionice „Samopouzdanje – životna veština koja se uči, usavršava i prenosi“ i koja je bila namenjena roditeljima sa ciljem da ih oraspoloži i osnaži za dalje korake koji ih čekaju sa njihovom decom. Podrška roditelja, porodice i institucija u društvu veoma je bitna da se dođe do uspeha i skladnog života.
Na kraju smo se svi složili da se Letnji kamp neverovatno brzo završi bez obzira da li traje pet, sedam ili deset dana… Realizacijom ovogodišnjeg kampa smo pokušali da našim kamperima pomognemo da što lakše prebrode teškoće nametnute bolešću i da im probudimo svest o sopstvenim mogućnostima u svakodnevnom životu, a samim tim ublažimo postojeće psihološke barijere.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *